Efescima poslanica 3. 16-21

Danas sam citao ove tekstove, razmisljao o njima i zelim da vam prenesem moje kratko razmisljanje. Ovo me je skroz zaokupilo danas i bojim se da mi ove misli ne pobegnu, nikada.

Tekst se nalazi u Efescima 3. 16-21, ide ovako:

Efescima 3:16 „Da vam da silu po bogatstvu slave svoje, da se utvrdite Duhom Njegovim za unutrasnjeg coveka,

3:17 Da se Hristos useli verom u srca vasa, da budete u ljubavi ukorenjeni i utemeljeni;

3:18 Da biste mogli razumeti sa svima svetima sta je sirina i duzina i dubina i visina,

3:19 I poznati pretezniju od razuma ljubav Hristovu, da se ispunite svakom puninom Bozijom.

3:20 A Onome koji moze jos izobilnije sve ciniti sta istemo ili mislimo, po sili koja cini u nama,

3:21 Onome slava u crkvi po Hristu Isusu u sve narastaje va vek veka. Amin.”.

U 16-om stihu govori se: ‘...da vam da SILU po BOGATSTVU SLAVE SVOJE da se UTVRDITE za UNUTRASNJEG COVEKA...’;...da se utvrdite DUHOM NJEGOVIM.

Bog je necim posebno SILAN U BOGATSTVU SLAVE SVOJE a ta sila po Njegovom bogatstvu slave koja treba da bude nama data, UTVRDJUJE UNUTRASNJEG COVEKA. Sta nam Biblija pojasnjava, sta to sada znaci, koji to posao ON zeli uraditi u nama?

Mi kao ljudska bica imamo i spoljasnju pojavu, a imamo i unutrasnjeg coveka a akcenat Biblije je uvek na NASEG UNUTRASNJEG COVEKA.

Gospod se ne zanima puno za nasu spoljasnju pojavu, kako mi izgledamo spolja (mislim na to da li smo lepi ili ne) vec za unutrasnjost naseg bica i to Biblija uvek istice, to je po Bogu najvise vazno.

ON Svoju silu po bogatstvu slave Svoje utvrdjuje u coveku koji kaze pre toga Bogu DA. Isto, Biblija nam govori u tom 16-om stihu da Bog zeli da mi budemo bogati u toj sili po bogatstvu slave Njegove u nasem unutrasnjem coveku, ali kako ON to radi...? Biblija nam govori u tom stihu dalje da Bog utvrdjuje naseg unutrasnjeg coveka DUHOM NJEGOVIM...” .

Sta to znaci? To znaci po mom razmisljanju da SAM BOG ZELI DA BUDE U NAMA DUHOM NJEGOVIM i da tako On u nama menja i utvrdjuje naseg unutrasnjeg coveka.

Da li Bog moze da bude u nama i kako ON moze da bude u nama?

Nasao sam brojne citate o tome i vas ohrabrujem da ih potrazite, gde sve pise da Bog i Isus Bozji Sin zele da budu u nama? Meni je jedan lep primer toga u Jovanu 17-tom poglavlju.

Bog zeli da udje u nas SVOJIM DUHOM kao sto pise i time zeli da nas menja i da nam nesto da, neku silu 'po bogatstvu slave Svoje' ali sta to? Kakva je tacno svrha toga sto Otac i Sin zele da zive u nama?

Sta kaze dalje 17-ti stih...” da se HRISTOS USELI verom u srca vasa, da BUDETE U LJUBAVI UKORENjENI I UTEMELJENI..”.

Interesanto mi je sada i to da i Hrist takodje zeli da bude U NAMA da bi se mi u tom necem sto je jako vazno utvrdili i utemeljili. Vidim ponovo da je to ista stvar sto i Otac nebeski zeli.

Podsecam se sada da se u 16-om stihu govorio o tome da to utemeljivanje u necemu i utvrdjivanje Bog radi SVOJIM DUHOM, a odmah zatim u 17-om stihu pise da to HRISTOS radi U NAMA, u nasim srcima ako verujemo?

Secam se sada odmah i ovog stiha iz Rimljanima poslanice 8,9: “ „A vi niste u telu nego u duhu; jer Duh Bozji u vama zivi. A ako ko nema Duh Hristov, on nije Njegov.”

Sta je to toliko vazan posao?

17-ti stih ide dalje ovako u objasnjavanju, koji to posao Otac i Sin rade Svojim Duhom: ”... da budete U LJUBAVI UKORENJENI I UTEMELJENI..”.

Zar je to nesto sto mi nemamo, ljubav!? Zar je Efezani nisu imali pa im je to pisao? Zar Bozji narod svih vremena nije imao tu ljubav? A mi?

Ali ipak izgleda da je sve sto Bog cini ustvari, SVE JE ZBOG TE LJUBAVI! Zar On nas toliko zeli da promeni NE DA SAMO IMAMO LJUBAV vec da mi u njoj BUDEMO UTEMELJENI I UTVRDJENI. Izgleda da je to mnogo vise od onoga samo imati ljubav, zar ne?

Zar su Otac i Sin toliko puni ljubavi da zele da budu U NAMA SVOJIM DUHOM licno i toliko zele da nam pruze to zadovoljstvo ljubavi koje cini srecnim sva druga bica oko Njih i zele da i mi zemljani VECNO budemo deo te savrsene ljubavi? Ako je to tako a verujem da jeste, to je zaista lepa vest. Mozda je to jedini pravi put da imamo tu pravu ljubav a verujem da jeste jer to svugde pise u Bibliji.

Kakva li je onda ta duboka ljubav, pitam se, kada je Bozji Jedinorodni Sin cak UMRO da bi nam time pokazao koliko nas voli i kolika je Njegova ljubav prema meni i tebi a u tome se vidi i Oceva ljubav kada je dao Svoga Sina Jedinorodnoga za nas...?

Dalje apostol Pavle pokusava da nam objasni sve ovo i kao da je on vec dosta razumeo tu ljubav Bozju i sada jako zeli da kroz Efecima poslanicu i nama prenese ove reci u kojoj se vidi ko ovo zaista moze da razume sve vise, takvu ljubav.

U 18-om i 19-om stihu ide dalje i govori meni i tebi... i kao da ovi stihovi nas preklinju da ovo razumemo jer nam govore kao izdaleka a to ipak moze biti tako blizu: „.. Da biste mogli razumeti SA SVIMA SVETIMA sta je sirina i duzina i dubina i visina,
I poznati pretezniju od razuma ljubav Hristovu, da se ispunite svakom puninom Bozijom.”

Izgleda da smo mi ljudi suvise daleko otisli od te ljubavi da se apostol trudi da nam ovo sto bolje objasni da nas uputi na jos, jos, jos, a opet kao da osecam i tugu u njemu kada govori „DA BISTE MOGLI RAZUMETI SA SVIMA SVETIMA..”. Izgleda da ovo ne moze svako da razume. Sta je uslov da budemo kao ‘OVI SVETI LJUDI’koji IMAJU OVU LJUBAV? Mislim da je odgovor na ovo pitanje u prethodim stihovima da je prvo potrebno da primimo Oca i Sina da oni Svojim Duhom zive i budu u nama da bi ovaj ‘posao’ mogli obaviti u nama. Da li i vi mislite tako kao i ja sada?

19-ti stih ide dalje jos:..” I poznati pretezniju od razuma ljubav Hristovu, da se ispunite svakom puninom Bozijom.”

Ne znam kako bih vam sada preneo moje misli oko ovoga stiha, kao da u meni ima neko jasno razumevanje ovog stiha ali nemam reci da objasnim, lezi mi u srcu ali ne mogu da je prenesem verodostojno.... Mozda bih samo mojim jadnim, siromasnim recima rekao ovo da...Otac i Sin toliko zele da budu u nama Svojim Svetim Duhom da bi u nas mogli staviti takvu ljubav, ljubav punine koja je u Ocu i Sinu koja za nas cini sva cuda i sve leci i donosi svaku radost i svaku srecu i vecni zivot i sve lepo i divno sto vecni zivot donosi uz to... ali kako ljude uveriti da im takva ljubav treba?

Otkud to da su ljudi danas toliko otisli od te ljubavi? Braco i sestre da li imamo tu ljubav? Da li se zaista borimo da je imamo? Sta nam se desilo pa cesto ‘lelujamo’ u ovom zivotu i crkvi bez ove ljubavi? Mislim da nikada necemo biti zaista srecni ako ovu ljubav nemamo u nasem zivotu.

Ako nemamo ovu ljubav i ne utemeljujemo se u ovoj ljubavi, da li imamo Boga u svome zivotu kao prvog i poslednjeg saputnika?

Danas jos vise razumem zasto je djavo smislio ta silna iskusenja, zabave, razne vrsta igrica za nas i sve sto vam sada pada na pamet sta on lose radi za nas i za druga bica jer je njemu samo jedan cij. Cilj mu je da mi ne upoznamo TAKVU LJUBAV i ONOGA KO DAJE TU LJUBAV i da je ne delimo jedni sa drugima koja daje istinsku pravu radost i srecu sada a jos vise u vecnosti koja ce jako brzo doci dolaskom Bozjeg Sina.

Kako je zalosno sto je on, djavo nekada bio tako visoko pocastvovan tom ljubavlju a sada gde je, sta se dogodilo...? Nemojmo i mi to izgubiti. Nemojmo dozvoliti ni jedan trenutak vise a da ne budemo u toj Bozjoj ljubavi. Mislim da je to svrha svega da upoznamo naseg Boga (Jovan 17:3) i ako On bude u nama i mi u Njemu, cinicemo isto kao i On sto cini i sva druga bezgresna bica a to su dela iskrene i duboke ljubavi.

Dalje, apostol govori u 20-om stihu ove reci: ...”A Onome koji moze jos izobilnije sve ciniti sta istemo ili mislimo, po sili koja cini u nama,...”.

Hm..znaci, sve ovo sto sam ja danas razumeo do sada,a opet nisam uspeo sve da iskazem je da nas nebeski Otac i Gospod Isus cine da sva ova ljubav bude jos izobilnija u nama i kroz nas koji smo se predali toj ljubavi da u nama zaista deluje ta ljubav..ovo je za mene jos divnije i ja ovoj ljubavi ne vidim kraj...

Mislim da je zaista blago onome koji pobedi...mrznju i sve ono sto nije delo te Bozje ljubavi. Neka Otac i Sin budu u nama Svojim Duhom, neka urade svoj POSAO LJUBAVI U NAMA, JA TO ZELIM SVIM SRCEM SVOJIM.

1 Jovanova 4. 7-21.